Njegova skromnost bila je takva da nije imao želju ni potrebu za dunjalukom, iako mu je dunjaluk, klečio pred nogama, jer mu se vlast protezala od Indije do Maroka i od Turske do Jemena! Umjesto svilene postelje spavao je na gruboj hasuri, umjesto sjajne i mehke odjeće, nosio je grubu košulju. Ne silom prilika, već sopstvenim izborom. Kažu kad bi držao hutbu sva odjeća na njemu nije vrijedila više od dvanaest dirhema! Jednom je kod njega ušao Muhammed b. Ka'b i obzirom da ga nije dugo vidio, začudio se njegovu izgledu, a Omer mu reče:
“E moj Muhammede, da ti je da me vidiš nakon što me spuste u kabur i ukopaju, kad mi oči iscure, a obraza nestane, kad mi se u stomak crvi nasele, tad bi se još više čudio mome halu“! Muhammed pokri lice rukama i gorko zaplaka.Kažu kako bi Omer redovno u svojoj kući sakupljao ulemu i tražio da mu se drže dersovi o smrti i ahiretu, usljed kojih bi sva njegova čeljad plakala kao da su na džennazi. Vele da je još za svoga života naredio da mu se iskopa kabur, koji bi redovno posjećivao i govorio sebi:“Evo Omere gdje ćeš leći, pa čini zulum i oholise“!
Između njegovih mnogih mudrih misli evo samo neke:“O ljudi, ispravite ono što je u vama skriveno, pa će biti ispravno ono što je vidljivo. Blagodati osigurajte zahvalnošću, a znanje pisanjem! Nije glup onaj ko svoj ahiret proda za sopstveni dunjaluk, već je glup onaj ko svoj ahiret proda za tuđi dunjaluk! Susret sa ljudima oplemenjuje razum“!
Ko je ustvari Omer b. Abdul Aziz?
Za vrijeme svoga hilafeta Omer b. al-Khattab je često noću obilazio kuće i pratio stanje svog naroda, osluškivao da neko ne ječi od bola, da neko ne plače, da se neko ne žali, ne prigovara i slično. Jedne noći je čuo neku djevojku kako prjekorava majku što sipa vodu u mlijeko:“Zar ćeš dozvoliti sebi da varaš muslimane i da se krivo zaklinješ, zar ćeš sebi dozvoliti da iznevjeriš halifu muslimana, a on nam je to zabranio““?! Majka joj na to odgovara:
“Ali kćeri, halifa nas neće vidjeti i neće to saznati“! Kćer ponovo zavapi:“Ako nas halifa neće vidjeti, vidjeće nas Allah i On će nas pitati za sve što uradimo“! Omer je požurio da se raspita ko je djevojka i čija je, a onda dođe svojoj kući i reče sinovima:“O sinovi moji, ko će od vas oženiti tu i tu djevojku“? Zatim im je ispričao šta je čuo i doživio, a sinovi su šutali. Tada im oštrim glasom reče:“Tako mi Allaha, ako nećete vi, oženit ću je“! Potom je njegov sin zaprosio i oženio djevojku sa kojom je živio sretno i zadovoljno. Ta djevojka je rodila kćer Lejlu koja se udala za Abdul Aziza b. Mervana i rodila petog pravednog halifu, Omera b. Abdul Aziza! Iz emaneta niče emanet!!!
Lahko je ići kad se ima kud!
Na samrti mu je došao jedan od bližnjih da ga zamoli da nešto prepiše svojoj djeci kojih je bilo poput pilića šesnaestoro, a Omer ih nježno očinski pogleda, zaplaka i reče:“Moji sinovi, ja vam ništa ne mogu pomoći i ne želim svojim imetkom vama džehennem pribaviti. Ja vas ostavljam Onome koji u zaštitu uzima samo čestite. Budete li čestiti, ne bojte se, Allah će vas čuvati i brinuti o vama“! Zatim je naredio da ga napuste i ostave sama sa Allahom. Započe svoje dove pune jecaja i suza, govoreći:“Gospodaru moj, vidim vrijeme je da ti se vratim. Ti si mi mnogo što šta naredio, a ja sam nemaran bio, mnogo što šta si mi zabranio, a ja sam griješio, pa ako oprostiš, to je milost Tvoja, a ako kazniš, znam nećeš mi zulum učiniti“!
Nastupila je smrt, Omer još jednom otvori oči, pogleda dunjaluk, a prisutni začuše izgovaranje ajeta:“To je ahiretska kuća koju dajemo onima što ne žele oholost na Zemlji i fesad, a čestite zaista čeka lijep kraj“! (al-Qasas, 83). Vrati Omer, potom, dušu njenom Stvoritelju, klonu glava preteška od briga za ummet, klonuše ruke što radiše po emeru
Allaha, prazne i savijenih prsta, zatvoriše se oči prepune suza i straha od Allaha. Napusti Omer ummet nakon što nahrani gladne, zbrinu ustrašene i nesigurne, pomože nemoćne i slabe. Ode otac svih jetima, upućivač svih zalutalih, staratelj udovica, ukrotitelj silnika, odgajatelj umišljnih i oholih egoista. Ode Omer pošto uspostavi pravdu, mir i sigurnost, iman, sekinet i blagostanje. Nije to postigao za šesdeset, trideset, dvadeset ili deset godina. Sve to je postigao za dvije i pol godine!!
Eto koliko treba kad insan to hoće i kad je insan! Selam neka je Omeru sinu Abdul Azizovu i mir neka je duši njegovoj u društvu čestitih i pravednih. „U kazivanju o njima zaista je pouka i poruka za razumom obdarene“!(Jusuf, 111).
Objavi komentar